POSTUPAK IZVRŠENJA NEISPLAĆENE ZARADE OD POSLODAVCA NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE (obračuna zarade).

Kada pogledamo odredbu člana 41 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, vidimo u prvom stavu u tačkama od 1 do 8 da obračun zarade ne predstavlja izvršnu ispravu. Međutim, u odredbi člana 41 stav 1 tačka 8 Zakona o izvršenju i obezbeđenju stoji: „isprava koja je ovim ili drugim zakonom određena kao izvršna isprava“.

Upravo je obračun zarade, drugim zakonom i to Zakonom o radu određen kao izvršna isprava.

Na osnovu člana 121 stav 6 Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017) Obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu. Na osnovu odredbu člana 41 stav 1 tačka 8 Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS” 106/15), obračun predstavlja izvršnu ispravu na osnovu drugog zakona.

Obračun zarade je standardizovan (strogo formalan) izrađen na osnovu Pravilnika koji je propisao ministar nadležan za rad. Za osnovu odredbe člana 121 stav 5 Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da dostavi obračun i u elektronskoj formi.

Da bi obračun zarade bio pogodan za izvršenje potrebno je da ispuni neke formalne uslove i to:

  1. Da je u obračunu zarade naznačen izvršni dužnik i izvršni poverilac (ime i prezime),
  2. Da je naznačeno ukupno dugovanje za isplatu i
  3. Da je naznačen rok dospelosti ( inače od ovog datuma teče i zakonska zatezna kamata).

Napomena: Obračun zarade koji nije potpisan i pečatiran od strane poslodavca, izdat u elektronskom obliku bez pečata, predstavlja IZVRŠNU ISPRAVU na osnovu koje se može odmah napisati Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave.