Evropski sud za ljudska prava u većem broju predstavki naših građana protiv Srbije doneo je odluke u kojima je istakao potrebu da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvoran pravni lek za ubrzanje postupka, i to sve do izvršenja pravnosnažne sudske odluke. Ranija pritužba Nadzornom odboru Vrhovnog suda nije postigla kvalitet delotvornosti.
Zato je bilo potrebno doneti poseban zakon u smislu člana 13. Evropske konvencije radi ostvarenja zahteva iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije i člana 32. Ustava Republike Srbije.

PRAVNA SREDSTVA ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

1. Prigovor
2. Žalba
3. Zahtev za pravično zadovoljenje

PRIGOVOR

Prigovor i žalba su pravna sredstva za ubrzanje postupka.
Podnošenjem prigovora započinje postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Prigovor se podnosi sudu. Zakon terminološki razlikuje:
1. sud koji vodi postupak i
2. sud pred kojim se vodi postupak.
Ako je javni tužilac povredio pravo stranke na suđenje u razumnom roku, prigovor se podnosi sudu pred kojim se vodi postupak (jer o toj povredi ne odlučuje javni tužilac, već predsednik suda), a ako je povreda nastala u postupku pred sudom, onda je to sud koji vodi postupak.
Postupak po prigovoru vodi i o njemu odlučuje predsednik suda.
Predsednik suda je dužan da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.
Usmena rasprava se ne održava.
Shodno se primenjuje Zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Nov prigovor
Ako je prigovor stranke odbijen, a nije se žalila, nov prigovor može se podneti po proteku roka od četiri meseca od dana prijema rešenja o odbijanju.
Ako je prigovor odbijen, a stranka se žalila, pravo na nov prigovor stiče se po proteku roka od četiri meseca od prijema rešenja o odbijanju žalbe.
Ako je prigovor usvojen, a nije bilo žalbe, pravo na žalbu stiče se po proteku roka od pet meseci od dana prijema rešenja o usvajanju prigovora.
Ako je žalba usvojena ili prigovor usvojen, a žalba odbijena, pravo na nov prigovor stiče se odmah posle isteka roka u kome je sud ili javni tužilac bio dužan da preduzme delotvorne procesne radnje.
Ograničenja prava na podnošenje novog prigovora ne važe:
– u postupku u kome su predloženi ili određeni pritvor i privremena mera;
– u izvršnom postupku;
– u postupku protiv maloletnika.
Stranka čiji su prigovori ili žalba odbačeni može odmah podneti nov prigovor.

ŽALBA
Stranka ima pravo na žalbu:
1. ako je njen prigovor odbijen,
2. ako predsednik suda o prigovoru ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora,
3. ako je prigovor usvojen, ali neposredno viši javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo u roku od osam dana od dana prijema rešenja predsednika suda,
4. ako predsednik suda ili nesporedno viši javni tužilac nije naložio sudiji ili javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak,
5. ako sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je
6. određen.
Žalba sadrži obavezne elemente kao i prigovor u članu 6. Zakona.
ZAHTEV ZA PRAVIČNO ZADOVOLJENJE
Ko ima pravo na pravično zadovoljenje?
Pravo na pravično zadovoljenje imaju:
1) stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu,
2) stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i
3) stranka čija je žalba usvojena.
Kada se to pravo stiče?
Stranke navedene pod 1) i 2) pravo na pravično zadovoljenje stiču kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje.
Stranka navedena pod 3) to pravo stiče kada primi rešenje o usvajanju žalbe.
VRSTE PRAVIČNOG ZADOVOLjENjA SU:
1) pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu,
2) pravo na objavljivanje pismene izjave državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da
je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku,
3) pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo
na suđenje u razumnom roku.
Visina novčanog obeštećenja Zakonom je predviđena u rasponu od 300 evra do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije po predmetu, a u konkret nom slučaju odmerava se primenom merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku

POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U IZVRŠNOM POSTUPKU KADA SUD NIJE POŠTOVAO ZAKONSKE ROKOVE
Zakon o izvršenju i obezbeđenju je jedini zakon koji sadrži merila i rokove kada se govori o povredi prava na suđenje u razumnom roku i predviđa disciplinsku odgovornost postupajućeg sudije u tom predmetu.
Prvostepeni sud je povredio načelo HITNOSTI I ROKOVA iz člana 15 stava 1, 2, 3, i 4 Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS” 106/15, 106/2016 – autentično tumačenje 113/2017 – autentično tumačenje i 54/2019);
– bez procesno opravdanog razloga postupajući sudija nije u roku od 8 dana odlučio o Predlogu za izvršenje- na osnovu izvršne isprave, a na osnovu člana 15 stav 4 Zakona o izvršenju i obezbeđenju;
– bez procesno opravdanog razloga postupajući sudija nije u roku od 5 dana od donošenja odluke istu otpravio nadležnom Javnom izvršitelju Ivanu Rakočeviću, radi sprovođenja izvršenja, sve na osnovu člana 15 stav 4 Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
– Iz izloženog stanja u predmetu sledi da je reč o jednostavnom postupku s obzirom da nema spornih pravnih pitanja, niti je potrebno bilo kakvo iznošenje dokaza, a što znači da je prvostepeni sud imao mogućnost da do sada ispoštuje rokove predviđene na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
– Odredbom člana 17 stav 1 i 2 Zakona o izvršenju i obezbeđenju je predviđeno da svako odstupanje prvostepenog suda od rokova predviđenih u članu 15 predstavnja povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, sud će uzeti u obzir odredbu člana 4 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/2015), a naročito o celokupnom trajanju postupka i postupanje suda, prirodi i vrsti predmeta, zakonskih rokova za donošenje i otpremanje odluke ( 8 za donošenje odluke i narednih 5 dana za odtpremanje).
NA OSNOVU OVAKO POSTAVLJENOG PRIGOVORA RADI UBRZAVANJA POSTUPKA, SUD JE DONEO REŠENJE KOJIM USVAJA PRIGOVOR I UTVRĐUJE DA JE U IZVRŠNOM PREDMETU POVREĐENO PRAVO NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU IZVRŠNOM POVERIOCU.

Primer rešenja:

RESENJE